Bilbija i Bećirović za Kurir TV o pritiscima Zapada na Srbiju i odnosima sa Rusijom: "Nemamo nijedan razlog da okrenemo leđa tradicionalnim prijateljima"
Dodajte Kurir u vaš Google izborPovod za političku analizu bio je i nedavni intervju Aleksandra Vučića poznatoj ruskoj novinarki Kseniji Sobčak, u kom je otvoreno govoreno o ceni koju država plaća zbog odbijanja da uvede sankcije Ruskoj Federaciji.
O geopolitičkom kontekstu, delovanju inostranih faktora i bezbednosnim izazovima govorili su novinar Bojan Bilbija i direktor Instituta za balkanske i bliskoistočne studije (IFIMES) prof. dr Zijad Bećirović.
Geopolitičko licemerje i dupli aršini Zapada
Komentarišući konstantne zahteve iz Brisela da Srbija u potpunosti uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom, sagovornici su skrenuli pažnju na očigledan nesklad između zahteva koji se postavljaju pred Beograd i praktičnih poteza samih evropskih država.
- Reč je o čistom geopolitičkom licemerju. Dok se od nas zahteva da uvedemo sankcije Rusiji i odreknemo se tradicionalnih i bratskih veza, iako se tome protivi čak 80 odsto naših građana - ta ista Evropa je samo tokom ove godine od Rusije kupila energente u vrednosti od oko 25 milijardi evra. Priče o takozvanim 'dizel dogovorima' sa Putinom samo dodatno pokazuju da za njih važe jedna pravila, a za nas druga.
Osvrćući se na ekonomske i istorijske činjenice koje određuju poziciju Srbije, Bilbija je naglasio da odnosi sa Moskvom počivaju na principima zaštite vitalnih državnih interesa.
- Srbija sa Rusijom nema obimnu trgovinsku razmenu, osim uvoza gasa koji nam je od vitalnog značaja. Nemamo nijedan razlog da okrenemo leđa tradicionalnim prijateljima koji nas nisu bombardovali i koji ne ugrožavaju naš teritorijalni integritet, za razliku od nekih drugih. Osim toga, Srbija nije ni članica Evropske unije.
Ukazujući na suštinsku pozadinu pritisaka, analiziran je i odnos zapadnih centara moći prema ostalim zemljama u regionu koje su bezuslovno prihvatile sve evropske direktive.
- Briselu zapravo i nisu presudne naše sankcije Rusiji, jer one ekonomski ne bi promenile ništa. Njima je cilj potpuna poslušnost i odricanje od sopstvene politike. Pogledajte zemlje u okruženju poput Crne Gore, Albanije ili Severne Makedonije - one slepo i bez čitanja usvajaju sve briselske direktive. I šta su time dobile? Albanija, uprkos članstvu u NATO-u i potpunoj usklađenosti spoljne politike, i dalje se suočava sa ekonomskim dnom i unutrašnjim nemirima. Severna Makedonija je promenila i ime države, a opet ekonomski zaostaje za Srbijom. Pritisci kojima smo izloženi ne postoje zbog Rusije, već zato što Zapadu smeta svako ko ima sopstvenu kičmu, autonomnu politiku i suvereno mišljenje - objasnio je Bojan Bilbija.
Evropsko poslovanje sa Moskvom i duhovni koreni Balkana
Sa druge strane, prof. dr Zijad Bećirović osvrnuo se na finansijsku i duhovnu realnost koja se često zanemaruje u zapadnoj retorici, ističući da se Balkanu često osporava ono što zapadne zemlje praktikuju na dnevnom nivou.
- U Moskvi i danas bez ikakvih prepreka rade sve vodeće evropske i svetske banke. Pored zvaničnih podataka o uvozu ruskog gasa i nafte u vrednosti od oko 25 milijardi evra, procenjuje se da na tržište Evrope stiže i daleko više energenata preko trećih zemalja. Dakle, Evropa nesmetano posluje sa Rusijom, dok istovremeno nama deli moralne lekcije o tome kako niko drugi ne sme imati relacije sa Ruskom Federacijom. Pored toga, važno je razumeti da muslimanski i pravoslavni narodi na Balkanu imaju duboke duhovne veze sa Istokom, jednako kao što katolici imaju sa Vatikanom. Te trajne duhovne dimenzije niko - bilo da je reč o Briselu ili Vašingtonu ne bi smeo da dovodi u pitanje.
Strategija više stubova u multipolarnom svetu
Govoreći o uspeloj spoljnopolitičkoj orijentaciji Srbije, Bećirović je naglasio značaj koncepta koji državi omogućava da izbegne zamke jednostranog svrstavanja u kriznim vremenima.
- Srbija je primenila strategiju disperzije rizika kroz politiku oslonca na više stubova: EU, SAD, Rusiju, Kinu, kao i Pokret nesvrstanih. Vezivanje isključivo za jedan stub izuzetno je rizično. Pokazalo se ispravnim što se Srbija opredelila za multivektorsku spoljnu politiku u trenutku kada se svet transformiše iz unipolarnog u multipolarni. Na toj brutalnoj međunarodnoj sceni, predsednik Vučić je pokazao izuzetno umeće, pa Srbija danas ostvaruje daleko veći uticaj u međunarodnim odnosima nego što bi joj po površini i veličini pripadalo.
Poredeći savremena globalna kretanja sa istorijskim ekonomskim epohama, istaknut je značaj pravilnog pozicioniranja države u 21. veku.
- U politici je, kao i u ekonomiji, ključna orijentacija. Devetnaesti vek je bio vek proizvodnje, dvadeseti vek organizacije, a dvadeset prvi vek je vek prave orijentacije. Pogrešan izbor strategije vodi u marginalizaciju, dok je za pravilno usmeravanje države u savremenim odnosima potrebno ogromno znanje, veština i lični kontakti.
Predizborne opstrukcije i odbrana državne kase
U osvrtu na bezbednosne akcije u Novom Sadu i Kraljevu, kao i na delovanje inostranih faktora i lokalnih eksponenata pred izbore, Bilbija je upozorio na proverene mehanizme predizborne destabilizacije.
- Likovi poput Felingera nisu usamljeni - u Evropi postoje hiljade onih koji priželjkuju podelu Srbije i podstiču tenzije, ali u tome neće uspeti. Pred predstojeće izbore bićemo svedoci svakojakih pritisaka i opstrukcija, koji će se verovatno nastaviti i tokom izborne tišine. Dobro poznajem taj obrazac: nedelju do deset dana pred glasanje redovno nastupa kulminacija napada političkih aktera i onih koji deluju iz senke. Cilj te kampanje jeste da se zamuti voda, unese destabilizacija i stvori zabluda među građanima.
Govoreći o reakciji države na najavljene nemire i ulozi policijskih i bezbednosnih struktura, istaknuto je da je primarni zadatak zaštita Ustava i javnog reda.
- Međutim, situacija je sasvim jasna - Srbija na ovim izborima mora da odbrani mir i stabilnost koje je uspešno čuvala protekle dve godine, i to kao jedina evropska zemlja koja je očuvala potpunu stabilnost u izuzetno teškim okolnostima. Nedavne akcije službi bezbednosti u Novom Sadu bile su neophodne. Ekstremisti moraju biti privedeni i saslušani kako bi objasnili svoje namere i otkrili ko stoji iza njih. Ako se utvrdi da nema krivice, biće pušteni, ali odgovori na ključna pitanja moraju se dobiti.
Govoreći o širem geopolitičkom kontekstu pritisaka, sagovornik je objasnio da je krajnji cilj diskreditacija Srbije pred drugim globalnim partnerima, ali da se situacija u samoj Evropi ubrzano menja.
- Pozadina ovih napada i zahteva da uvedemo sankcije Rusiji nije u samoj Rusiji. Cilj je da se Srbija primora da zabode nož u leđa prijateljskoj zemlji, čime bi se poslala poruka Kini, arapskom, afričkom i nesvrstanom svetu da je Srbija nepouzdan partner. Zapadu smeta suverena politika Srbije. Međutim, i sama Evropa sada uviđa grešku oslanjanja samo na jedan spoljnopolitički stub - odbacili su Rusiju i Kinu računajući na Vašington, a promenom administracije u SAD ostali su u nezavidnom položaju. Za nekoliko godina, radi sopstvenog opstanka, Evropa će se vratiti politici saradnje sa Moskvom.
Paralelno sa ekonomskim napretkom, naglašeni su i motivi dela opozicionih i bivših funkcionera da se po svaku cenu vrate na vlast u trenutku kada je budžet stabilan.
- Kada je aktuelna vlast preuzela odgovornost 2012. godine, u budžetu nije bilo ni 70 miliona evra za isplatu penzija, dok danas u kasi imamo pet milijardi evra i pokrećemo kapitalne projekte poput metroa vrednog 3,5 milijardi. Predstavnici bivšeg režima žele da se vrate na vlast upravo sada, kada je država ponovo ekonomski moćna i kada su kase pune. Dok se zemlja podizala iz pepela, prepuštali su drugima da nose taj teret. Pozivam građane na smirenost - nakon prebrojavanja glasova i verifikacije zapisnika sa biračkih mesta, onaj ko dobije većinsku podršku formiraće vladu.
Odraz suvereniteta i racionalni izbor građana
Na kraju, prof. dr Zijad Bećirović analizirao je kako bi građani trebalo da pristupe predstojećem izjašnjavanju i zbog čega je otpor stranim uticajima deo dubokog identiteta ovog podneblja.
- Moja namera nije da sugerišem građanima za koga treba da glasaju, već da pojasnim okolnosti u kojima se Srbija nalazi i šta sve iz njih može proizaći. Želim posebno da naglasim ulogu stranog faktora - nijedna suverena i normalna država ne blagonaklono ne gleda na mešanje sa strane u to ko će vladati zemljom. Srbija, sa svojom snažnom slobodarskom tradicijom, posebno je osetljiva na takve uticaje, pa je svaka intervencija spolja zapravo kontraproduktivna.
Govoreći o samom momentu glasanja, Bećirović podseća da se lične i životne potrebe uvek stavljaju ispred predizbornih strasti.
- Građani Srbije - bilo da su Srbi, Mađari, Bošnjaci, Albanci ili pripadnici drugih naroda, sami treba da odluče kome poklanjaju poverenje. Emocije često dovode ljude do biračkog mesta, ali na samom biralištu preovladava racio. Ljudi tada razmišljaju o tome da li će sutra imati stabilnu platu, penziju, stipendiju za dete, dobru infrastrukturu i uređen svakodnevni život. Prilikom izbora ključno je voditi se racionalnim razlozima i proceniti ko zaista ima iskustva i kapaciteta da vodi državu.
Zaključujući analizu, Bećirović podvlači jasnu razliku između teorijskih rasprava i praktičnog vođenja kompleksnog državnog sistema u teškim globalnim vremenima.
- Nije dovoljno samo lepo govoriti. Imate vrhunske profesore i predavače koji pišu izuzetne naučne radove, ali vođenje države u kompleksnom međunarodnom i regionalnom okruženju zahteva sasvim drugačije veštine - u takvim okolnostima praktično morate biti mađioničar. Srbija se do sada u tome odlično snalaže. Nije poklekla pred pritiscima da se ekskluzivno veže za bilo koji centar moći, već uspešno balansira i primenjuje politiku koja se u međunarodnim odnosima naziva politika strateške redundanse.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: